Ima skoro 100 godina i svaki dan radi sklekove, jogu i pilates: Otkrio šta je ključ dobrog života i vrlo je jednostavno
Dodajte Kurir u vaš Google izborČovek koji se približava 100. godini života rekao je da radi na desetine sklekova dnevno kao i pilates i jogu, nakon što je stekao tu naviku u svojim „kasnijim godinama“.
Bil Kober iz Safoka u Engleskoj radi najmanje 40 sklekova svakog dana, deleći ih na 20 ujutru i još 20 uveče . Kober (98) rekao je da takođe uživa u vežbanju pilatesa i da je nedavno savladao zahtevnu joga pozu „vrana“, koja podrazumeva balansiranje kolena na nadlakticama i podizanje oba stopala sa poda.
„Tek u svojim kasnijim godinama shvatio sam da imam ovu sposobnost, i zato to radim jer sam u mogućnosti, a kako kažu, koristi to ili ćeš izgubiti, a ja ne želim da je izgubim“, rekao je on u razgovoru za ovaj medij.
„Želim da budem u što boljoj formi“, dodao je. Kada su ga pitali za savet kako da se savlada savršen sklek, Kober je ponudio jednostavan trik.
„Dobra, prava leđa koja vam daju lepu, zategnutu zadnjicu“, rekao je. „Ako bih vam stavio novčanicu između polutki zadnjice, morate je tako stegnuti da niko ne može da je uzme.“
Iako je Koberu fitnes sada svakodnevna navika, on je za ovaj medij rekao da vežbanje nije uvek bilo u glavnom fokusu njegovog života. Umesto toga, on pripisuje zasluge decenijama fizički zahtevnog rada koji mu je pomogao da ostane aktivan.
Ovaj otac dvoje dece služio je vojsku dve godine pre nego što je radio u građevinarstvu, gde je pomagao u izgradnji kuća. Zatim je proveo 28 godina radeći u fabrici pre nego što je završio karijeru vozeći učenike u školu i iz škole autobusom u Ilfordu.
„Nikada to nisam pratio religiozno, ali sam se pomalo bavio treninzima sa tegovima i pokušao sam da trčim, mada mi se to nije previše dopalo“, rekao je Kober.
„Ali rađenje sklekova je ono što me održava da dobro dišem. Radim ih dok više ne mogu. I onda ustanem i opustim se, i to je to.“
Kober, koji je u braku više od 75 godina, rođen je u istočnom Londonu pre nego što su on i njegovi braća i sestre evakuisani na selo tokom Drugog svetskog rata.
„Gledajući unazad, to su bile najbolje dve i po godine mog života. Zaista mi se svidelo to mesto i postao sam seoski dečak“, prisetio se on.
„Bio sam daleko od rata kao takvog, a nisam voleo London, tako da mi se odlazak na selo, boravak na farmi i rad sa životinjama veoma dopao“, objasnio je.
Danas Kober uživa u volontiranju u svom lokalnom društvenom centru, kao i u izradi obeleživača za knjige u tehnici intarzije i vikinških šahovskih tabli. Nada se da će i dalje raditi svoje svakodnevne sklekove kada napuni 100 godina.
„Ključ dugog života je dobijanje dobrih gena“, rekao je Kober za Bi-Bi-Si. „Meni su preneti dobri geni i očigledno dobro rade svoj posao.“